Zamislite ovo:
Utorak popodne, sprint se privodi kraju, a vaš tim je uzbuđen zbog retrospektive koliko i zbog redovnog sistematskog pregleda.
Kao Scrum Master, bilo bi poželjno da stvorim sigurno okruženje za refleksiju—ne bojno polje pasivno-agresivnih komentara u Miro sticky notes.�

Bez pritiska.
Samo diši.

Kako voditi produktivnu retrospektivu, ima li spasa, zna li se šta?

Recept:

• 1 Google Meet,
• 1 Miro tabla (6 za svaki slučaj) i
• Virtuelne grickalice (sipaj)

09:59
10:00

Dan retrospektive uvek počinje isto.
Ulogujem se rano, sa metodično razrađenom agendom na Miro tabli, proverom da li mi radi mikrofon, plus “share screen” opcijom, i digitalnim GIF-om grickalica u četu, da podmitim učešće, ha ha ha ha, plaky.

Kvadratići na ekranu se polako pune—developeri uključuju kamere sa izrazima lica “tu smo jer klopa još nije stigla”, dok ja isijavam entuzijazam na kome mi zavide i moćni influenseri.

“Dobro, tim, da počnemo! Čim se Denis vrati sa mute-a i čim Jelena podeli da joj ne radi kamera (oprala je kosu 100%. Neka je, red je). Usponi, padovi i ‘šta se, dođavola, desilo u sredu?’

Jelena: Ako ovo opet završi kao terapijska sesija za ljude koji mrze Jiru, odoh. Ne bi bilo loše da prokomentrišem svoju isključenu kameru, a kad malo bolje razmislim – i ne moram. Imam i ja svoja prava, iako sam product.
U sredu sam, izgleda, nešto ozbiljno propustila…

I dok se diskusija zagreva (hvala Doritos emoji), postaje nam jasnije da je komunikacija bila Ahilova peta ovog sprinta. Preciznije – nedostatak iste.

Ilija Gromovnik dodaje: “Do četvrtka uopšte nisam znao da nam se prioritet promenio.”

Operator, can I help you? odgovara: “Pa pisao sam na slacku. Nisi čitao #random-announcements channel.”

Tužno priznajem: “Da, Slack – mesto gde update odlazi da skonča. Hajde dodajemo ovo na board:
Komunikacioni alati ili komunikacione zamke?”

Da, jer ono što nam stvarno treba je još jedna diskusija o Slack bontonu. Možda da uvedemo i pravilnik o korišćenju emoji-ja. Ili da organizujemo seminar o tome kako ispravno započeti thread. Mada, kada malo bolje razmislim, trebalo bi, svakakvog šuma tu ima.

Post-it papirići se gomilaju na tabli.�

Uobičajeni osumnjičeni: “Previše context switching-a”, “Nejasni zahtevi”, “Kasni code review”.�

Sve same stvari koje smo već čuli i probali da rešimo. Ispod svih ovih površnih problema, krije se nešto dublje.�

Odlučujem da malo poguram tim…

“Okej tim, ajmo malo dublje. Šta mislite, zašto se ovi problemi ponavljaju?”�

Tišina. Par razmenjenih pogleda. Neko je uključio virtuelnu pozadinu sa havajske plaže (suptilno).�

Nakon 20 minuta, neko konačno izgovara ono što svi misle: “Mi zapravo ne verujemo jedni drugima da ćemo ispuniti obećano.”

Tišina neprijatna k’o prolazak kroz Brankov most u špicu. Taman da ispalim neki loš vic da razbijem tenziju, kad Developer Denis Ognjeni upada: “Okej, ali kako to da popravimo?”

To je fora sa retrospektivama — Post-it papirići i grafikoni su samo okidač za ono što je stvarno važno: iskrenu diskusiju koja otvara put ka pravim rešenjima.

E tu počinje magija.
Odbacujemo uobičajeni scenario “šta je pošlo naopako” i bacamo se na konkretne ideje:

• Umesto maglovitih Slack updateova, uveli smo dnevni check-in poziv. (Da, pravi poziv. Ludilo..)

• Jasno vlasništvo nad zadacima: Nema više onog “neko” će uraditi. Sad je “Denise, ti si na potezu.”

• Pravilo da ako treba više od tri Slack poruke da se nešto objasni, to postaje sastanak.
  Tačka.

• Retrospektiva nije samo još jedan sastanak sa agendom – to je prilika da tim iskreno progovori o stvarima koje ga muče

• Pravo rešenje nije u alatima koje koristimo, već u poverenju koje gradimo kao tim

• Pitanje na koje tim može da da odgovor “Da” ili “Ne” vas neće odvesti daleko

Prijavi se na newsletter i otkrij praktične tehnike kako da:

• • Izvučeš vredne uvide od onih članova tima koji najređe govore na sastancima
  • Vodiš energične i produktivne retrospektive čak i sa 15+ učesnika
    
  • Za manje od 5 minuta dobiješ mišljenje na određenu temu od svakog člana tima